U okviru investicione mere projekta Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i jezera Ludaš, tokom proleća 2019. godine, kao i krajem leta 2020. godine sprovedene su kampanje selektivnog izlova alohtonih vrsta riba u IV sektoru jezera Palić. Cilj ove mere je, pre svega, redukcija populacije srebrnog karasa (babuške) čija prenamnoženost značajno ugrožava ekološku ravnotežu.

Osim što je izuzetno uspešno sprovedena, realizacija ove mere stvorila je jedinstvenu priliku da se u dužem vremenskom periodu, na više lokacija izvrši analiza prisustva, odnosno brojnosti jedinki autohtonih ribljih vrsta. S obzirom da se za izlov srebrnog karasa koriste specijalne vrške, čija primena obezbeđuje visok stepen preživljavanja ribe, sve autohtone vrste koje su izlovljene su prebrojane i u najkraćem mogućem roku neozleđene vraćene u jezero.

Rezultati analize pokazali su da se trenutno u IV sektoru jezera Palić, poredeći ono što je registrovano tokom prve i druge kampanje selektivnog izlova, osim prenamnoženog srebrnog karasa čija brojnost se smanjuje,  povećava prisustvo autohtonih vrsta i to pre svega smuđa, a zatim u nešto manjoj meri i šarana.

Smuđ (Stizostedion lucioperca)

Živi u rekama i jezerima, autohtona je riba grabljivica Dunavskog sliva. Prevashodno se hrani ribom. Telo mu je žuto-zelene boje, prekriveno  sa 8 do 12 isprekidanih vertikalnih pruga, izduženog oblika sa dva nazubljena leđna peraja. Glava mu je relativno velika, dok mu je usna duplja duž vilice ispunjena oštrim zubima sa dva para izraženih predimenzionisanih zuba nalik očnjacima. Najveći primerci dostižu dužine preko 1 m i teže do 15 kg, a životni vek mu je oko 16 godina.

Mresti se u proleće kada temperatura vode dostiže od 12 do 15 °C, uglavnom tokom marta i aprila. Ikru polaže na gnezdo koje prave mužjak i ženka, a nakon polaganja i oplodnje jaja na gnezdu ostaje mužjak da čuva ikru od nanosa i neprijatelja, a ženka napušta mesto mresta. Inkubacioni period ikre, pri optimalnom temperaturnom režimu traje desetak dana, a nakon dvadeset dana mlađ je duga 20mm, i već je sposobna da proždire mlađ drugih vrsta riba. Ženka postaje polno zrela u trećoj godini života, a mužjak u drugoj. Polno zrela ženka na kilogram težine ima 75-90 hiljada komada ikre. Ikra je lepljiva, bledo žuta i dijametra 1,1-1,3mm.

Smuđ je izuzetno cenjena riba kako u gastronomiji, tako i kao ulov među sportskim ribolovcima. Može se loviti primenom različitih tehnika sportskog ribolova na živu ribicu, filet, ili na mnoge vrste veštačkih mamaca. U Srbiji je minimalna propisana mera 40 cm, dok je lovostaj proglašen u periodu između 01. marta i 30. aprila.

Šaran (Cyprinus carpio)

Šaran je najpoznatiji predstavnik porodice Ciprinida i kao i smuđ spada u autohtone vrste Dunavskog sliva. Hrani se faunom dna, biljnim materijalom, a krupniji primerci i sitnom ribom. Telo mu je blago izduženo, spljošteno, prekriveno krupnim krljuštima i ima jedno leđno peraje. Iznad ugla usana mu se nalazi dva para brkova, od kojih je zadnji znatno duži od prednjeg. Najveći primerci dostižu dužine preko 1 m i 30 kg.

Postoji više varijeteta, gde je glavna podela na “divlje” i “ribnjačke”, a razlikuju se po obliku tela i prekrivenosti krljuštima.

Mresti se grupno u plitkim delovima jezera i plavnim područjima reka, tokom aprila i maja. Ženka izbacuje imeđu 200 i 700 hiljada jajašaca čija inkubacija traje od 3 do 6 dana. Polnu zrelost stiče pri uzrastu između 2 i 4 godine.

Šaran je riba koja je na ovim prostorima jedna od najčešćih na trpezi, praktično neizbežna. S druge strane izuzetno je značajan i u sportskom ribolovu. Lovi se pre svega dubinski i na plovak, na tradicionalne prirodne mamce, kao i na moderne vrste mamaca. Šaran ima poseban značaj s obzirom da u okviru sportskog ribolova kao celine, postoji posebna potkategorija, takozvani “Moderni šaranski ribolov”. Komercijalni značaj šaranskog ribolova je veoma visok zbog svoje popularnosti i razvijenosti na svim nivoima (takmičenja, specijalizovana oprema, itd.).