Autor članka: Petar Doroslovački, dipl.inž.inf., član PR tima ECOLACUS

Infrastrukturni objekti su veliki i skupi. I pored toga što se dugo grade, oni su na kraju sklonjeni od očiju javnosti, jer se uglavnom nalaze pod zemljom/vodom i nisu atraktivni kao mostovi, saobraćajnice i velike građevine. Zbog toga ne uživaju takav ugled i njihovi autori su neopravdano nepoznati javnosti.

Stanje jezera Palić – pre realizacije Projekta ECOLACUS

„Palićko jezero je najveće u nizu plitkih jezera koja su nastala na granici Subotičko-horgoške peščare i bačkog lesnog platoa. Nekadašnja lekovitost vode i mulja alkalnog stepskog jezera podstakla je izgradnju kupališta i parka u 19. veku. Otpadne vode iz grada Subotice koje su se decenijama neprečišćene  ili nedovoljno prečišćene ulivale u jezero Palić dovele su do drastičnih promena ekosistema i vode u jezeru hipereutrofnog karaktera.

Eutrofizacija predstavlja odgovor ekosistema na dotok hranljivih materija (trophos=hrana), pre svega soli azota i fosfora. Porast sadržaja hranljivih soli (nutrijenata) u vodi izaziva preterani rast pojedinih autotrofnih vrsta (cijanobakterija, algi i viših biljaka). Eutrofizacija je naročito problem za priobalne i unutrašnje vode, gde može doći do ogromnog porasta fitoplanktona (algi), što dovodi do smanjenja prozirnosti vode, degradacije ekosistema, smanjenja koncentracije rastvorenog kiseonika u vodi tokom noćnih časova i uginuća riba.

Pored toga, neke vrste cijanobakterija (modrozelenih algi) luče toksine koji mogu biti opasni po životinje i ljude, dok neke vrste, vezujući atmosferski azot, dodatno obogaćuju vodu nutrijentima.

Usled uticaja koncentrisanih i difuznih izvora zagađujućih materija što je dodatni izvor soli fosfora i azota, iz godine u godinu evidentan je nezadovoljavajući kvalitet vode Palićkog jezera i životnih zajednica koje su vezana za nju. Izvori hranljivih soli su uglavnom otpadne vode i poljoprivredne aktivnosti.“ –  navodi se u Planu za unapređenje ekološkog stanja Palićkog jezera i njegove okoline (Subotica, jul 2014. godine).

Slika: Turistički deo jezera_slika 1 (Plan za unapređ. EKO stanja Palićkog jezera i okoline)

 

Efikasno uklanjanje azota i fosfora – jedan od najvažnijih zadataka savremenog trtemana otpadnih voda

Nije lako sa jednostavnim rečima objasniti složenu biohemijsku transformaciju fosfora/fosfata u toku prečišćavanja otpadnih voda. Naučnici već nekih 70 godina istražuju i pokušavaju rastumačiti mehanizam njihovog metabolizma u mikroorganizmima u aktivnom mulju. I još uvek ima nerazjašnjenih stvari – počinje da objašnjava Edit Trungel Mešter, rukovodilac Sektora prečišćavanja otpadnih voda u subotičkom Vodovodu.

Prekomerno opterećenje azotom i fosforom kao neorganskim hranljivim materijama dovodi do prekomernog rasta i cvetanja algi i biljnih organizama, a posledice su poznate: stvaranje plivajuće pene na površini vode, formiranje lepljivog mulja u vodi, u kupalištima, proizvodnja toksina od strane cijanobakterija, što može izazvati iritaciju kože i respiratornu insuficijenciju, probleme u populaciji i umiranje vodenih životinja. Jedan od najvažnijih zadataka savremenog tretmana otpadnih voda je mnogo efikasnije uklanjanje neorganskih hranljivih materija, azota i fosfora – dodaje Edit Trungel Mešter.

Slika: Edita_deca (slika: Mihalj Sobonja)

Fosfor se iz otpadne vode može ukloniti u čvrstom obliku samo taloženjem. Ovo je moguće ugrađivanjem fosfora u biomasu, tj. bioaktivni mulj ili taloženjem fosfata hemikalijom.

Biološki tretman na Subotičkom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda se sastoji od više šaržnih reaktora, koji su podeljeni na sekcije i to: anaerobne, anoksične i aerobne sekcije.

Smenjivanjem anaerobnih, anoksičnih i aerobnih uslova pri biološkom tretmanu otpadnih voda, razvijaju se mikroorganizmi koji su sposobni da redukuju fosfor u otpadnim vodama, a bioaktivni mulj tj. masa mikroorganizama se obogaćuje sadržajem fosfora.

Na mestu preliva iz aerobne sekcije, omogućeno je doziranje ferihlorida radi hemijske precipitacije (taloženja) fosfora koji se dodaje u slučaju da je koncentracija fosfora u efluentu viša od 1 mg/l.

Tokom 2021. godine koncentracija ukupnog fosfora na ulazu na PPOV je oko 9 mg/l,  a srednja godišnja koncentracija prečišćene vode je oko 0,5 mg/l. Efekat prečišćavanja u pogledu fosfora je 94%.

Povremeno se javlja prekoračenje, pri većim kvarovima ili u slučajevima zastoja nekih delova postrojenja. Nova polir stanica u izgradnji, za dodatno uklanjanje fosfora koristi hemikaliju ferihlorid za taloženje fosfata. Kada upotpunosti proradi nova polir stanica, treba da i ostatke fosfora redukuje iz prečišćene vode.

Tokom 2021. godine koncentracija ukupnog azota na ulazu na PPOV je oko 62 mg/l, a srednja godišnja koncentracija prečišćene vode je oko 6 mg/l. Efekat prečišćavanja u pogledu azota je 91% – dodaje na kraju svog šireg sistematizovanog izlaganja Edita Trungel Mešter.

Bilo koja aktivnost na sanaciji ili revitalizaciji jezera je besmislena, ukoliko se paralelno i istovremeno ne uklanjaju izvori degradacije ekosistema

Pre pristupanja bilo kojoj aktivnosti sanacije ili revitalizacije jezera, neophodno je ukloniti najznačajnije izvore opterećivanja i degradacije ekosistema i dotok nutrijenata i zagađujućih materija svesti na minimum.

Pokazalo se da je, uprkos činjenici da je negativan uticaj dosadašnjeg glavnog zagađivača jezera  (Prečistač otpadnih voda grada Subotica) značajno smanjen, problem ipak nije bio rešen na zadovoljavajući način. Gradski uređaj za prečišćavanje otpadnih voda, bez obzira što radi prema projektovanim parametrima (fosfor, azot, HPK, BPK, suspendovane materije), zbog stanja u jezeru Palić, još uvek je značajan izvor hranljivih materija (jedinjenja fosfora i azota) – nadovezuje se Petar Pižurica, izvršni direktor Resora proizvodnje subotičkog „Vodovoda i kanalizacije“.

Značaj Projekta zaštite biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš, koji se realizuje donacijom KfW banke, je u pristupu ulaganja napora da se i drugi izvori koji zagađuju jezero saniraju. Bilo koja aktivnost usmerena ka sanaciji ili revitalizaciji jezera je besmislena ukoliko nisu paralelno, istovremeno, uklonjeni svi značajniji izvori opeterećivanja i degradacije ekosistema – dodaje Petar Pižurica.

 

Slika:   PPOV_lagune (Dinovizija)

Slika: Tablasta brana_OK_1 (Dinovizija)

Kada je u pitanju splet pitanja odgovornosti i nadležnosti Vodovoda i kanalizacije u okviru realizacije ovog Projekta, ali i u okviru investicionog i redovnog održavanja, koje u krajnjoj meri imaju uticaj na smanjenje „upliva“ neorganskih materija u jezero Palić (i Ludaš), samo bih ukratko podsetio koje su te aktivnosti – navodi Petar Pižurica:

Uvođenje novih tehnoloških procesa na liniji vode gradskog Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – uređaj za dodatno uklanjanje fosfora pre izlaza prečišćene vode u lagunski sistem (do Sektora I)

Ugradnja novog peskolova sa peračem peska koji uklanja pesak iz otpadne vode. Ovim se organske materije vraćaju u proces prečišćavanja, čime se dobija i efikasnost u smanjivanju ukupnog azota u vodi

Obezbeđenje rezervne hidromašinske i merno-regulacione opreme koja obezbeđuje održavanje ugrađene opreme i njeno kontinuirano funkcionalno stanje

Uvođenje frekventne regulacije na pumpama za recirkulaciju mulja što obezbeđuje broj potrebnih mikroorganizama na optimalnom nivou i stabilniji kvalitet prečišćenih otpadnih voda

Ugradnja miksera u stari aeracioni bazen za optimalizaciju protoka tretirane otpadne vode, koji nije realizovan zbog nedostatka sredstava

Izmešteno je mesto za odlaganje digestovanog mulja sa lokacije PPOV grada Subotice i ono se odvozi na racionalniji i ekonomičniji način (novo vozilo iz sredstava donacije KfW) na Regionalnu deponiju Bikovo i nastavlja svoj životni ciklus kroz procese kompostiranja i fitoremedijacije. Ukupna količina mulja je 10.000 tona godišnje, dok je projektovani kapacitet Regionalne deponije upola manji. To znači da bi trebalo pristupiti dodatnom sušenju (obezbvodnjavanju) ovog mulja, od kojih je savremena solarna metoda, za koju je potrebno dodatno obezbediti oko 2,5 miliona evra,

Pored navedenog, treba istaći i završetak izgradnje kanalizacione mreže oko jezera Palić i u stambenom delu ovog naselja i njeno povezivanje sa gradskom mrežom i odvođenjem i prečišćavanjem na gradskom Prečistaču. Najbitnije je da su time stvoreni uslovi za priključenje domaćinstava, ali prioritetno priključenje većih zagađivača (Vikend naselje, Zoološki vrt, Veliki park, zapadna obala IV sektora i okolni salaši kraj jezera), ali i drugih objekata (javnih preduzeća, hotela…) u slivu jezera.

 

Ako svemu ovome dodam i realizaciju formiranja zaštitnih pojaseva radi smanjenja uliva nutrijenata (fosfora i azota) i štetnih materija od poljoprivrednih aktivnosti u jezero, kombinovane sa izlovom riba predatora, kao i turističkim merama kao što su biciklistička staza, kule osmatračnice i odmorišta oko jezera koje su u nadležnosti JP „Palić – Ludaš“ – onda mogu da zaključim da smo dosta toga preduzeli na zaštiti biodiverziteta i voda subotičkih jezera – završava svoje izlaganje Petar Pižurica.

Slika: Biodiverzitet (iz PP prezentacije Tamaša Vinka)

Izvori informacija – sagovornici:

  • Trungel Mešter Edit, dipl.inž.hem., rukovodilac Sektora prečišćavanja otpadnih voda i
  • Petar Pižurica, dipl.inž.maš., izvršni direktor Resora proizvodnje JKP „Vodovod i kanalizacija“ Subotica14