Očuvanje biodiverziteta i razvoj nekog područja ne moraju da budu suprotstavljene aktivnosti
Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Gradskoj upravi Subotica
Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, obležava se od 1973. godine i u međuvremenu je prerastao u najveću globalnu platformu za zaštitu životne sredine. Globalna poruka ove godine je da u univerzumu postoji na milijarde galaksija, u našoj galaksiji milijarde planeta, ali postoji samo jedna planeta Zemlja. Skladno tome, ovogodišnji hašteg na društvenim mrežama je #samojednaplaneta.
S obzirom na značaj teme, aktivnosti širom sveta nisu ograničene samo na ovaj, jedan dan, pa je tako u Evropi trenutno u toku Evropska zelena nedelja 2022. Kako je čitav naš projekat Ecolacus u fukciji očuvanja i unapređenja životne sredine, želeli smo da, u ovoj značajnoj nedelji, čitaocima ponudimo mišljenje stručnjaka o tome koliko je ono što se dešava biljnom i životinjskom svetu u Subotici i okolinu, zapravo značajno za sve nas. Naš sagovornik na ovu temu je Žika Reh iz Subotice, diplomirani biolog i stručnjak za zaštitu životne sredine, sa više od 25 godina iskustva u ovoj oblasti.
Da li je i koliko ugrožena životna sredina Grada Subotice i okoline, posebno zaštićenih dobara kakva su jezera Palić i Ludaš?
Okolina Subotice je već vekovima pod veoma jakim uticajem ljudi, koji je na ovim prostorima bio izražen još mnogo pre takozvane „industrijske revolucije“. Prirodne vrednosti koje danas imamo, a koje smo zaštitili proglašavanjem zaštićenih područja, nastajale su tokom dužeg vremenskog perioda i opstale sve do danas zahvaljujući nizu geoloških, geografskih i istorijskih okolnosti. Položaj „na granici“, obogatio je ove krajeve velikom geološkom i predeonom raznovrsnošću. Pritom se ne misli samo na državnu granicu, koja je takođe u jednom periodu doprinela očuvanju staništa u pograničnoj zoni, jer su ljudske aktivnosti u njoj bile smanjene, već pre svega na granicu peska i lesa, tačnije Subotičko-Horgoške peščare i Bačkog lesnog platoa. Baš na ovoj granici nastali su Palićko i Ludaško jezero. Treba podsetiti da u Srbiji po zvaničnoj klasifikaciji ima svega pet jezera, tako da ova dva na teritoriji Subotice predstavljaju pravo bogatstvo, naročito kada se uzme u obzir njihov značaj za očuvanje biodiverziteta.
Koliko je kompleksan ekosistem u i oko jezera i zašto je važno da se sačuva za naredne generacije?
Sistem je i veoma kompleksan i veoma osetljiv. S jedne strane, ovo područje nije „netaknuta priroda“ i ne može da opstane bez ljudske intervencije i mera aktivne zaštite. S druge strane, Palićko i Ludaško jezero su plitka i osetljiva panonska jezera, na koja jaki antropogeni uticaji i te kako deluju. Iako su ova jezera značajno izmenjena u odnosu na period od pre par vekova, kada su bila slana i vrlo karakterističnog hemijskog sastava, ona su i danas veoma značajna staništa za hranjenje i odmaranje ptica, staništa retkih i ugroženih biljnih vrsta i, u gradu koji nema reku, jedine površinske vode koje imamo. Vlažna i močvarna staništa, kao i slatine, spadaju u najugroženija staništa u svetu. Zašto je to tako, postaje nam jasnije ako pogledamo satelitski snimak ovog dela Evrope. Nekada močvarnu Panonsku niziju sada čine kilometri nepreglednih oranica ispresecanih putevima i kanalima, uz veoma retke „oaze“ ovog tipa kao što su Palićko i Ludaško jezero. Stoga njihov veliki međunarodni značaj ne iznenađuje, iz prostog razloga što je na planeternom nivou ostalo malo ovakvih mesta. Da li ćemo sačuvati jedinstvenost ovih predela, ili ćemo ih pretvoriti u nešto što se na satelitskom snimku neće razlikovati od okoline, zavisi isključivo od nas.
Koliko projekat Ecolacus pomaže u očuvanju životne sredine lokalno, s obzirom da je fokusiran na biodiverzitet?
Ne tako davno, na sve projekte očuvanja biodiverziteta se gledalo sa blagim podsmehom, uz čuđenje zašto su „žabe“ važnije od ljudi. Međutim, globalno postaje sve očiglednije da nisu samo „žabe“ te koje su ugrožene i da čovek zaštitom biodiverziteta zapravo štiti sebe i svoju budućnost.
Jedan od najbitnijih aspekata projekta Ecolacus je što šalje veoma jasnu poruku da očuvanje biodiverziteta i razvoj nekog područja ne moraju da budu suprotstavljene aktivnosti i da na zaštitu prirode ne treba gledati kroz zabrane i ograničenja, već kroz brojne mogućnosti poboljšanja kvaliteta života ljudi.
Očigledan primer benefita za stanovništvo su izgradnja kanalizacije i ulaganje u poboljšanje efikasnosti prečišćavanja otpadnih voda, koji su realizovani u okviru projekta Ecolacus. Međutim, sa multifunkcionalnim zaštitnim pojasevima se otišlo korak dalje – oni predstavljaju pravi muzej na otvorenom posvećen vezi između očuvanja biodiverziteta i poboljšanja kvaliteta života ljudi. Iako je primarna funkcija ovih pojaseva sprečavanje ulaska nutrijenata u jezero i očuvanje i formiranje novih staništa u priobalju, oni nisu uspostavljeni kao „zabranjena zona“, već na mestima na kojima su nekada bile oranice do same obale, sa kojih su se đubriva i pesticidi slivali direktno u jezero, a obala obrušavala usled erozije, sada imamo rekreativnu zonu u kojoj posetioci po prvi put u životu mogu da se prošetaju ili provozaju biciklom oko Palićkog jezera, uživaju u predelima za koje nisu ni znali da postoje i kroz edukativne sadržaje se upoznaju sa živim svetom jezera i okoline. Ovakvim pristupom, projekat Ecolacus je postavio nove standarde u uređenju predela, omogućavajući nam da Palićko i Ludaško jezero upoznamo, zavolimo i doživimo na jedan drugačiji način. Jer, ko bi još želeo da štiti nešto što ne poznaje i ne voli?
Biografija sagovornika
Žika Reh je diplomirani biolog sa višegodišnjim iskustvom iz oblasti hidrobioloških istraživanja, biološkog prečišćavanja otpadnih voda i zaštite prirode. Istraživanjem Palićkog jezera, projektima vezanim za ispitivanje i zaštitu biodiverziteta, edukativnim aktivnostima i popularizacijom zaštite životne sredine bavi se duže od 25 godina. Radi u Gradskoj upravi Subotica kao šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.
