U nastavku je skraćeni rezime PROCENE UZROKA UGINUĆA RIBA U JEZERU PALIĆ I JEZERU LUDAŠ u 2020. godini. Ukoliko želite da preuzmete ceo izveštaj na srpskom jeziku, molimo kliknite OVDE.

ZAVRŠNI IZVEŠTAJ

Ovaj izveštaj sadrži rezime PROCENE UZROKA UGNUĆA RIBA U JEZERU PALIĆ I JEZERU LUDAŠ u 2020. godini. Prijavljena uginuća riba istraživali su zaposleni u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije (NIVS) i saradnici stručne službe iz JP Palić-Ludaš. Po završetku istraživanja utvrđen je uzrok uginuća riba. Prikazani podaci sakupljani su na terenskim ispitivanjima i iz laboratorijskih analiza.

Dr sci.vet.med. Vladimir Radosavljević

 

Zaključci zasnovani na ispitivanjima na terenu i u laboratoriji

 

Na osnovu terenskih nalaza i laboratorijskog ispitivanja uzoraka ribe, koji su prikupljeni tokom terenskog istraživanja, NIVS je potvrdio izbijanje oboljenja herpesvirusne hematopoezne nekroze (HVHN) koje je izazivao CyHV-2 u JEZERU PALIĆ i JEZERU LUDAŠ.

Herpesvirusna hematopoezna nekroza (HVHN), koja je izazvana infekcijom ciprinidnim herpesvirusom-2 (CyHV-2), iz porodice Alloherpesviridae, roda Cyprinivirus, je na osnovu terenskih nalaza i laboratorijskog ispitivanja POTVRĐENA kao uzročnik kliničkih znakova i mortaliteta, zapaženih u Srebrni karaš, Carassius gibelio (Bloch, 1782), u JEZERU PALIĆ i JEZERU LUDAŠ.

 

Za potvrđivanje bolesti korišćeni su sledeći parametri:

  • Prisustvo karakterističnih lezija kod obolelih riba.
  • Prisustvo lezija na histološkim rezovima.
  • Razvoj citopatskog efekta (CPE) na ćelijskoj liniji mozga običnog karaša (CCB).
  • Identifikacija genomske DNK specifične za CyHV-2 lančanom reakcijom polimeraze (PCR).
  • 100% identičnosti sekvence sa genom CyHV-2 DNK polimeraze u NCBI GenBank

 

Dodatni zaključci:

  • Uginućem riba 2020. godine pogođena je samo jedna vrsta ribe, Srebrni karaš, Carassius gibelio (Bloch, 1782). Ostale vrste riba i druge vrste, koje nisu ribe, nisu bile pogođene tokom pojave oboljenja.
  • CyHV-2 je uticao na sve starosne kategorije srebrnog karaša.
  • Kod srebrnog karaša dolazilo je do pojavljivanja HVHN ovoljenja sa visokim mortalitetom kada se temperatura vode kretala između 20oC i 25o Mortalitet riba opada kada temperatura vode poraste iznad 25oC.
  • Za vreme izbijanja bolesti otkrivene su sekundarne bakterijske, parazitske i gljivične infekcije.
  • Izolovane bakterije predstavljaju normalnu bakterijsku floru slatkih voda koja često deluje kao oportunistički patogen za ribe pod stresnim uslovima.
  • U srebrnom karašu otkrivene su četiri vrste parazita: Philometra sp., Dactylogyrus sp., Gyrodactylus sp. i Lernaea cyprinacea. Mesto zaraze obuhvatalo je kožu, peraje i škrge. Paraziti često postoje u dinamičkoj ravnoteži sa svojim domaćinima. Oni retko mogu da izazovu visok mortalitet kod riba. Obično mogu da izazovu mehanička oštećenja kao što su proliferacija i stapanje škržnih lamela i zamena tkiva okupacionim parazitom, fiziološka oštećenja uključujući proliferaciju ćelija, imunomodulaciju, promenu stanja tela ribe ili negativne bihejvioralne odgovore.
  • Saprolegnija se klasifikuje kao oomiceta i svuda prisutna vodena buđ. Infekcije riba rezultat su oportunističke kolonizacije oštećene kože usled traume, lošeg uzgoja ili istovremene primarne infekcije.
  • Nisu otkriveni drugi riblji virusi.
  • U vreme izbijanja oboljenja u jezeru Palić, pojavilo se oboljenje HVHN sa masovnim uginućem srebrnog karaša, koje je izazvao CyHV-2, u akumulacionom jezeru ,,Zobnatica“ 45°51’32″N 19°37’10″E u okolini (udaljenost manja od 50 km). Intenzitet oboljenja bio je visok i sa masovnim mortalitetom svih starosnih kategorija riba. Otkriven je CyHV-2, a mortalitet je bio prisutan samo kod srebrnog karaša. Prethodnih godina zabeleženo je uginuće srebrnog karaša na mnogim lokacijama. Možemo zaključiti da je ovaj virus široko rasprostranjen na ovom području, a možda nije ni dovoljno prijavljivan, zbog beznačajne komercijalne vrednosti srebrnog karaša u akvakulturi.
  • Uzorkovanje i analiza izvršeni su za jezero Palić, ali se mortalitet (plutajuća mrtva riba) mogao u isto vreme i sličnog obima videti i u jezeru Ludaš. Na osnovu ovoga zaključili smo da je isti uzročnik odgovoran za uginuće riba u jezeru Ludaš.
  • CyHV-2 može postati latentan i može biti reaktiviran iz latentne infekcije. Latencija CyHV-2 može se reaktivirati temperaturnim stresom.
  • Tokom masovnog uzorkovanja otkrivene su mlade ribe pozitivne na CyHV-2 sa blagim HVHN simptomima, ali bez mortaliteta. Ovo potvrđuje mogućnost da virus može da postoji u srebrnom karašu, a da rezultat ne mora da bude uginuće. Širenje virusa CyHV-2 može prouzrokovati masovni mortalitet kada se jave jedan ili više faktora stresa, kao što je mrest ili nagle promene temperature.
  • Verovatni put prenosa virusa je horizontalni prenos kohabitacijom sa škrgama ili povređenom kožom kao ulaznim mestom.

Ne postoji poznata zaštitna vakcina niti efikasan hemoterapeutant za HVHN. Očekuje se da vakcina može biti efikasna kao prevenciju od ove virusne bolesti, ali prema našim saznanjima nije prijavljena vakcinacija protiv HVHN.

Za CyHV-2, uzročnika HVHN, nije poznato da je zarazan za ljude i toplokrvne životinje i ne predstavlja direktan zdravstveni rizik za ljudsku populaciju. Ribe koje pate od HVHN mogu imati rasprostranjene lezije na koži. Ovo može biti povezano sa sekundarnom bakterijskom ili mikotičnom invazijom tkiva.