Lokacija

Palićko i Ludaško jezero tipična su plitka panonska jezera koja se nalaze na severu Srbije u opštini Subotica. Jezera se nalaze jedno pored drugog i blizu autoputa M22. Do njih se može lako doći. Vožnja od Novog Sada traje 1,5 sat, a od Beograda 2,5 sata. Udaljenost od mađarske granice je samo 20 minuta.

Hidrologija

Jezero Palić ima oblik obrnutog slova „L“. Dugo je oko 8 km, a široko do 1 km i zauzima površinu od 556 ha. Prosečna dubina je 2,5-3 metra, a najviše 3,5 metara.

Ludaško jezero ima oblik slova „T“. Dugo je oko 4,5 km, široko do 2 km i zauzima površinu od 380 ha. Prosečna dubina je 1 metar, a najviše je 2 metra.

Vremenski plan

Početak projekta: 10.09.2018. godine
Trajanje projekta: 33 meseca, od čega je period ulaganja 24 meseca
Završetak projekta: 09.06.2021. godine

0
0
0
0
Days
0
0
Hrs
0
0
Min
0
0
Sec

Situacija na početku Projekta

Kvalitet jezerske vode i populacija riba: Redovno praćenje jezera vrši Zavod za javno zdravlje Subotica. Podaci pokazuju da su vrednosti zagađenja u jezerima opalenakon puštanja u rad modernog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) Subotice. PPOV je projektovano za uklanjanje nutrijenata što znači da se uklanjaju ne samo ugljenične supstance (COD i BOD5), već i azot (N) i fosfor (P). Oba elementa moraju biti prisutna u visokim koncentracijama u vodi, da bi se mogla desiti eutrofikacija. Visoki nivoi N i P omogućavaju prekomerni rast algi što dovodi do cvetanja algi (plava ili crvena boja jezera).

Visoka biološka aktivnost troši slobodni kiseonik u vodi, uzrokuje visoku zamućenost (smanjenu providnost), koja na kraju dovodi do masovnog pomora riba. Samo određene vrste riba mogu preživeti u takvom okruženju štodovodi do smanjenja biodiverziteta i dominacije jedne vrste riba. Kao rezultat togamasovno se uvećala po brojnosti vrsta srebni karaš (obično poznata kao „babuška”) koja nije domaća (autohtona) vrsta u ovim jezerima.

Eksperti procenjuju da je riblja biomasa na jezeru Palić oko 150 tona, pri čemu bi zdrava populacija bila manja od polovine od toga. Eksperimentlana ribolovna kampanja, izvedena u 2016. godini,pokazala je da više od 90% odlazi na babušku.

Prerađena otpadna voda, koja se ispušta iz postrojenja za preradu otpadnih voda Subotice (PPOV), čini oko. 2/3 priliva u Ludaško jezero, a ostatak je površinski i podzemni dotok vode iz obližnjeg područja. Zapremina jezera je oko 10 miliona m³, a razmena vode traje oko 7-8 meseci. Zbog toga je kvalitet efluenta iz PPOV od najveće važnosti za vodne uslove u jezeru Ludaš. Kanal Tisa-Palić završen je 1995. godine sa ciljem da puni jezero Palić vodom iz Tise – što se pokazalo neekonomičnim i zbog toga se ne koristi.

Kanal Palić-Ludaš izliva se iz Palićkog jezera i predstavlja glavni priliv vode u Ludaško jezero. Jasno je da kvalitet vode Palića utiče na kvalitet vode Ludaša. Ludaško jezero se ispušta u reku Kereš, koja je pritoka reke Tise, koja se onda uliva u Dunav.

Oba jezera izuzetno su važna mesta za zaustavljanje ptica koje migriraju na pravcu sever-jug. Jezera su stanište za 238 vrsta ptica, uključujući veliki broj belookih pataka (patka crnka/ciganka) i beloglavih pataka (Oxiyra leucocephala). U znak priznanja njegovog ekološkog značaja, jezero Ludaš je 1977. godine svrstano u RAMSAR. https://vvv.ramsar.org/

Palićko jezero i njegove obale su 1996. godine proglašeni „Parkom prirode jezera Palić” sa površinom parka od 712 ha i ukupnom zaštićenom zonom od 1698 ha.

Godine 2003. osnovano je zaštićeno područje Kamaraša od 5.370 ha koje uključuje jezero Palić, jezero Ludaš i Subotičku peščaru.

Prirodni rezervat Ludaškog jezera sa površinom od 846 ha ustanovljen je 2006. godine.

Jezero Palić je pre Drugog svetskog rata bilo visoko cenjeno rekreativno i turističko područje. Luksuzne istorijske građevine na obali jezera Palić simbol su tih prosperitetnih vremena. Međutim, veliko zagađenje tla i vode i industrijske aktivnosti negativno su uticale na ekologiju i turizam oko jezera što je dovelo do nekoliko pomora riba i cvetanja algi u više navrata.

Priznavanjem specifične ekološke vrednosti ovog lokaliteta, lokalne, pokrajinske i republičke vlasti započele su program ekološke rehabilitacije i ekonomskog razvoja zasnovanog na umerenom turizmu. U cilju ekonomskog i turističkog razvoja regiona osnovano je preduzeće „Park Palić”. Nedavno izrađen Master plan predviđa promociju sportskog i aktivnog turizma na jezeru Palić i eko-turizam na jezeru Ludaš: http://vvv.serbia.com/visit-serbia/natural-beauties/rivers-lakes/palic-a-lake – suze/

Odgovarajuće rešenje ovog problema je biomanipulacija. Ona podrazumeva da se ekosistem kroz ciljane mere vraća u ravnotežu. Biomanipulacija je zasnovana na sledećim aktivnostima:

1. Osigurati da N ili P, ili obe vrednosti u vodi budu veoma niske. Obično je koncentracija fosfora cilj i treba je održavati ispod 0,1 mg / L.

2. Smanjenje biomase putem selektivnog ribolova, tj. ukljanjanje velikih količina samo babuške;

3. Uvod / stimulacija populacije riba predatora, npr. smuđa i štuke.

PPOV u Subotici je nadograđeno 2009. godine kako bi obezbedio standard za otpadne vode koji je u skladu sa standardima EU za „osjetljiva područja“ (Direktiva EU o urbanim otpadnim vodama 91/271 / EEZ). U proseku se proizvede ukupnaizlazna vrednost koncentracije fosfora (TP) manje od 1,0 mg/l, pri čemu je kvalitet efluenta/otpadnih voda na mestu izlaza iz postrojenja očigledno bio bolji u prvim godinama rada. Ovaj efluent je obično bio dovoljno dobar da bi se izbegla eutrofikacija u prihvatnom vodnom telu – što je u većini slučajeva reka. U konkretnom slučaju Subotice, gde je efluent glavni priliv u jezero, ova vrednost još uvek nije dovoljno dobra. Potrebno je postići prosečnu vrednost efluenta od 0,5 mg/l da bi se osiguralo da biomanipulacija funkcioniše i da bi se izbeglo cvetanje algi.

Nedostatak održavanja, a uzrok tome su nedovoljna raspoloživa sredstva, postepeno je pogoršavao kvalitet rada PPOV u desetogodišnjem radu. Na PPOV su potrebne mere popravke i rehabilitacije kako bi se ponovno postigao traženi vrlo visoki kvalitet otpadnih voda. Osim toga, moraju se izraditi planovi za održavanje i hitne slučajeve i moraju se obezbediti dovoljna raspoloživa sredstva za JKP „Vodovod i kanalizacija”da bi se osiguralo obavljanje preventivnog održavanja.

Kanalizaciona mreža na Paliću nije izgrađena u svim naseljenim područjima. Mnoga domaćinstva koriste septičke jame koje nisu vodonepropusne i zbog toga cure, zagađujući tako podzemne vode i konačno i jezera. U opštini Subotica, što je neobično, čak i ako pored kuća postoji kanalizacioni vod, ne postoji obaveza za priključenje na kanalizacioni sistem. Projekat predviđa proširenje kanalizacione mreže na stambenim i turističkim područjima Palića, a priključenje na istu mora biti obavezno.

Projekat predviđa izgradnju nove pumpne stanice za otpadne vode (PSOV) na Paliću i pumpnu liniju do Subotice koja će sve prikupljene otpadne vode dovoditi do postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) Subotica.

Sve do nedavno, poljoprivredne parcele protezale su se neposredno do obale jezera. Ovo je prouzrokovalo zagađenje vazduha prašinom i zagađenje podzemnih voda đubrivom.

Projekat predviđa uspostavljanje zaštitnog pojasa/tampon zone oko jezera. Taj pojas će se uspostaviti u proseku oko 20 metara širine sa travom, šipražjem i drvećem gde će se smestiti i uslužni prilazni put za održavanje zaštitne zone kao i biciklistička staza.

Projektne aktivnosti / Obim radova

Projektne aktivnosti se mogu podeliti na A – Investicione mere i B – Prateće mere.

Usluge A – Investicione mere:

A1 – Dogradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Subotice (PPOV)

A2 – Nova crpna stanica za otpadne vode na Paliću i vod ka Subotici

A3 – Proširenje kanalizacionog sistema na Paliću

A4 – Izgradnja tampon zoneoko jezera Palić i jezera Ludašsa biciklističkim stazama, vidikovcima

A5 – Izvođenje biomanipulacije na jezeru Palić.

Usluge B – Prateće mere

B1 –Tehnička pomoć JKP „Vodovod i kanalizacija” Subotica, uključujući praćenje industrijskih ispusta, strategija za pražnjenje septičkih jama, tarife, PR aktivnosti

B2 –Tehnička pomoć JP „Palić-Ludaš”, uključujući rad i održavanje zaštitne zone, izvore prihoda za finansiranje održavanja zaštitne zone, PR aktivnosti

B3 – Grad Subotica, uključujući: monitoring podzemnih voda, postavljanje veb stranice projekta, edukacija o životnoj sredini, saradnja sa turističkim udruženjima, uključivanje NVO, PR aktivnosti

Budžet i finansiranje

6,5 miliona EUR (oko 780 miliona RSD) bespovratna sredstva od Vlade Nemačke, kojima upravlja KfW – Nemačka razvojna banka.

1,0 milion EUR (oko 120 miliona RSD) od lokalne vlasti (Grad Subotica) novac koji se daje za otkup zemljišta i isplatu kompenzacije i kao i doprinosi u naturi.

Financing