Prerađena otpadna voda, koja se ispušta iz postrojenja za preradu otpadnih voda Subotice (PPOV), čini oko. 2/3 priliva u Ludaško jezero, a ostatak je površinski i podzemni dotok vode iz obližnjeg područja. Zapremina jezera je oko 10 miliona m³, a razmena vode traje oko 7-8 meseci. Zbog toga je kvalitet efluenta iz PPOV od najveće važnosti za vodne uslove u jezeru Ludaš. Kanal Tisa-Palić završen je 1995. godine sa ciljem da puni jezero Palić vodom iz Tise – što se pokazalo neekonomičnim i zbog toga se ne koristi.

Kanal Palić-Ludaš izliva se iz Palićkog jezera i predstavlja glavni priliv vode u Ludaško jezero. Jasno je da kvalitet vode Palića utiče na kvalitet vode Ludaša. Ludaško jezero se ispušta u reku Kereš, koja je pritoka reke Tise, koja se onda uliva u Dunav.

Sveukupni ciljevi projekta “Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš” su:

a)Zaštita biodiverziteta u oblasti jezera Palić i Ludaš, i

b) Promocija turizma.

Nadogradnja PPOV: Završena je izgradnja stanice za poliranje fosfora koja se sastoji od crpne stanice, postrojenja za taloženje fosfora i najsavremenijih rotirajućih disk filtera. Testiranje postrojenja je započeto u septembru 2021 i ono je u funkciji.

Instalirani su veliki merači protoka kojima se omogućava uspostavljanje preciznog balansa vode i fosfora u PPOV. Izvršen je generalni remont objekata za odvodnjavanje mulja, a iznad površine za utovar mulja izgrađena je nadstrešnica kako bi se izbeglo da kiša razblaži odvodnjeni mulj. Nabavljeni su rol kiper kamion s kukom za utovar i kontejneri kako bi JKP moglo odvoziti odvodnjeni mulj na regionalnu deponiju, gde se taj mulj koristi za proizvodnju komposta. Izrađen je plan za reagovanje u vanrednim situacijama kako bi se omogućilo da JKP brzo reaguje u slučaju vanrednog stanja na PPOV, a kako bi se potencijalno izlivanje fosfora u Palićko jezero smanjilo na najmanju moguću meru. Pomoću svih ovih mera ispuštanje fosfora u Palićko jezero biće značajno smanjeno.

PS za otpadne vode Palić: Završena je izgradnja crpne stanice za otpadne vode. Od početka avgusta, otpadna voda Palića upumpava se u PPOV Subotica i tamo prerađuje. Instalirana je specijalna oprema za zaštitu od vodnog udara kako bi se zaštitio pumpni vod dužine 5 km od hidrauličkih oštećenja. Crpna stanica je predata JKP-u u septembru 2021., nakon čega je usledio period optimizacije i testiranja. Crpna stanica je u funkciji.

Kanalizacija Palića: Prvobitno je planirana izgradnja kanalizacione mreže od 18,6 km; a urađeno je 21,9 km i ti radovi su završeni u oktobru 2020. i priključeno je više od 600 domaćinstava.

Izgradnja tampon zona: Građevinski radovi na tampon zonama (zeleni pojas) oko Palićkog i Ludaškog jezera završeni su u novembru 2021.  Potreban je dug period, jer je sadnja drveća i grmlja moguća samo u proleće i jesen. Zalivanje drveća i žbunja i košenje trave i invazivnih biljnih vrsta se nastavlja. Nabavljene su mašine i oprema za održavanje tampon zone (traktor, višenamenska mašina, prikolica, mašina za košenje itd.) koje JP Palić-Ludaš intenzivno koristi. Izgradnja kula, platformi za posmatranje ptica i odmorišta je završena u septembru 2021, a objekti su lepo prihvaćeni od strane posetilaca. Info table i knjižice o pticama, ribama i biljkama postavljene su na strateške lokacije. Na njima se nalaze QR kodovikoji posetioca upućuju na vebsajt projekta, gde su pružene detaljne informacije o svakoj vrsti. Izgradnja pešačkih i biciklističkih staza završena je u junu 2021. godine. Prvobitno je planirano 2214 metara, a izgrađeno je 2690 metara staza. Od samog datuma njihovog završetka, objekte intenzivno koriste i lokalno stanovništvo i posetioci. U aprilu 2022., JP Palić-Ludaš je dobio pik-ap vozilo za održavanje, namenjeno prevoženju osoblja, oruđa i materijala.

Biomanipulacija: Nabavljeni su specijalizovani ribarski čamac, osam mreža vrški i druga oprema za ribolov i sada ih JP Palić-Ludaš koristi za selektivni ribolov. Izuzetno uspešne selektivne ribolovne kampanje izvedene su 2019., 2020., 2021. i 2022. godine i nastaviće se i u budućnosti, jer je potrebno kontrolisati populaciju srebrnog karaša (Babuška). Do proleća 2022, izlovljeno je više od 240 tona babuške. Ova vrsta ribe nije autohtona u regionu i masovno se razmnožava ako se kontinuirano ne kontroliše selektivnim ribolovom, a prekomerna populacija te ribe negativno utiče na kvalitet vode. U okviru projekta obavljeno je naučno istraživanje Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, na čelu sa dr Vladimirom Radosavljevićem. Bilo je moguće jasno dokazati da je uzrok za sezonski pomor ribe srebrnog karaša izbijanje herpesvirusne hematopoezne nekroze (HVHN) i da to nije povezano s kvalitetom vode. Virus pogađa samo srebrnog karaša, a ne i druge vrste riba u jezeru i nije štetan za ljudska bića. Oprema za monitoring jezera, uključujući i čamac na električni pogon, nabavljena je i predata JP Palić-Ludašu u oktobru 2020. godine.

Investicioni period projekta produžen je do novembra 2022. godine zbog mera ograničenja usled COVID-a, kao i zbog povećanja budžeta za investicije. Monitoring jezera u okviru projekta nastaviće se do kraja 2022. godine. Paralelno, Fakultet za šumarstvo iz Beogradskog Univerziteta sprovodi naučni monitoring vegetacije u zaštitnom pojasu.

Zbog dugog perioda koji je potreban za promenu vodnog tela kao što je jezero, kao i godina koje su potrebne da bi se biljke potpuno razvile, pozitivni efekti svih gore navedenih mera na kvalitet vode jezera Palić biće u potpunosti vidljivi i merljivi tek nakon nekoliko godina.

Projektne aktivnosti se mogu podeliti na A – Investicione mere i B – Prateće mere.