Od 1. marta počeo je lovostaj na smuđa. Apelujemo na sve ribolovce da se strogo pridržavaju zabrane ribolova do 1. maja kada se završava lovostaj.
Smuđ polaže ikru u gnezdo koje nakon toga čuva, te je posebno važno da se u ovom period ne uznemiravaju odrasle jedinke koje štite ikru. Ukoliko gnezdo ostane bez nadzora ikra je ugrožena od strane drugih ribljih vrsta i vodozemaca koje se njome hrane.
Osim tokom perioda lovostaja, kada se u potpunosti prekida ribolov smuđa, u preostalom delu ribolovne sezone poželjno bi bilo da se u jezero neprovređene vraćaju i jedinke koje su preko minimalne propisane mere od 40 cm, mereno od vrha gubice do korena repnog peraja. Naime, polno zrele jedinke koje mahom to postaju u svojoj trećoj godini života, prema statističkim podacima dostižu upravo dužinu od oko 40 cm. Ukoliko se “slepo” držimo pravila minimalne propisane mere i nosimo ulovljene primerke koji su nekoliko centimetara oko navedene mere, postoji realna šansa da smo time onemogućili datu jedinku da uopšte doživi prvi reproduktivni ciklus. Time direktno ugrožavamo održivost ribljeg fonda, odnosno sami sebi značajno smanjujemo šanse za ulov u budućnosti.
Savremeni pristup sportskom ribolovu, kao i opšte tendencije zaštite životne sredine nas sve više navode ka tome da svoj ulov ne posmatramo kao komad mesa na tanjiru, već kao dostojnog protivnika kojem na kraju borbe poklanjamo život. Iako je teško zamisliti da se “preko noći” sa tradicionalnog pristupa, koji podrazumeva da se kući vraćamo sa ulovom (inače kao da nismo ni pecali), pređemo na savremeni C&R (Catch and Release-ulovi i pusti), verujem da uvek može da se nađe kompromis nakon kojeg su svi zadovoljni. Jednostavno ne treba preterivati, ići u krajnost i biti isključiv.
Trenutno u jezeru Palić imamo prilike da svedočimo rastu populacije smuđa koji svojim prisustvom izuzetno pozitivno utiče na biodiverzitet, a osim toga svakako doprinosi i atraktivnosti jezera u smislu ribolova. Smuđ je prirodni neprijatelj prenamnoženim babuškama i direktno utiče na redukciju njihovog prisustva u jezeru, što dovodi do porasta količine zooplanktona i konačno time i do smanjenja prisustva algi, što na kraju direktno utiče na kvalitet vode. Prosto rečeno, smuđ se hrani babuškama (uglavnom sitnijim primercima), babuške se hrane zooplanktonom (pre svega baš oni sitniji primerci), a zooplankton se hrani algama, ten a kraju jednačina postaje prosta.
Na kraju, neka svako od nas ko peca smuđa vrati ponekog u jezero umesto da ga pojede i na dobrom smo putu da sutra svi uživamo time što ćemo mu dati šansu da poveća svoju populaciju.
