Od kad je prvi put obeležen, 1970. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Svetski dan planete Zemlje obeležava se svake godine na današnji dan, 22. april, kao podsetnik na zaštitu životne sredine, obnavljanje oštećenih ekosistema i održiviji život. Ujedinjene nacije su tek 2009.  zvanično odredile 22. april kao „Međunarodni dan majke Zemlje”. Prema UN-u, Međunarodni dan majke Zemlje obeležava se kao podsetnik da nam Zemlja i njeni ekosistemi pružaju život i opstanak. Prema navodima iz Deklaracije, što su naši ekosistemi zdraviji, zdravija je planeta i njeni ljudi. „Obnavljanje naših oštećenih ekosistema pomoći će da se okonča siromaštvo, da se uspešnije borimo protiv klimatskih promena i sprečimo masovno izumiranje. Ali mi ćemo uspeti jedino ako svi budu igrali svoju ulogu”, navode iz UN-a.

Ukoliko bismo se držali maksime „Misli globalno, deluj lokalno“, ništa se ne uklapa bolje u misiju obeležavanja ovog dana, od misije našeg projekta Ecolacus – „Zaštita biodiverziteta i voda jezera Palić i Ludaš“, gde su različita preduzeća, lokalna vlast Subotice i investitor uradili upravo to- odigrali svako svoju ulogu i omogućili da stvari krenu da se menjaju na bolje.

Projekat Ecolacus se dugo pripremao, a njegovo sprovođenje je pravi primer odlične saradnje između Gradske uprave Grada Subotice i nekoliko javnih preduzeća- Vodovoda i kanalizacije, Palić-Ludaša i preduzeća Park Palić d.o.o.

Tokom više decenija, živi svet u i oko jezera upao je u začarani krug u kom je kvalitet vodnog tela bivao sve gori iz godine u godinu, a brojne biljne i životinjske vrste postale ugrožene do mere da se moralo nešto hitno preduzeti. Preokret se desio sa dobijanjem granta od Nemačke razvojne banke KfW.

Situacija je na početku projekta bila jako loša. Podaci o kvalitetu jezerske vode, čije redovno praćenje  vrši Zavod za javno zdravlje Subotica, pokazali su da su vrednosti zagađenja u jezerima opale nakon puštanja u rad modernog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV) Subotice. PPOV je projektovano za uklanjanje nutrijenata, što znači da se uklanjaju ne samo ugljenične supstance (COD i BOD5), već i azot (N) i fosfor (P). Oba elementa moraju biti prisutna u visokim koncentracijama u vodi, da bi se mogla desiti eutrofikacija. Visoki nivoi N i P omogućavaju prekomerni rast algi što dovodi do cvetanja algi (plava ili crvena boja jezera).

Visoka biološka aktivnost troši slobodni kiseonik u vodi, uzrokuje visoku zamućenost (smanjenu providnost), koja na kraju dovodi do masovnog pomora riba. Samo određene vrste riba mogu preživeti u takvom okruženju, što dovodi do smanjenja biodiverziteta i dominacije jedne vrste riba. Kao rezultat toga, masovno se uvećala po brojnosti vrsta srebni karaš (obično poznata kao „babuška”) koja nije domaća (autohtona) vrsta u ovim jezerima.

Eksperti su procenili da je riblja biomasa na jezeru Palić oko 150 tona, pri čemu bi zdrava populacija bila manja od polovine od toga. Eksperimentalna ribolovna kampanja, izvedena u 2016. godini, pokazala je da više od 90 odsto odlazi na babušku.

Ipak, babuški je bilo mnogo više nego što su eksperti i pretpostavili. Od početka projekta, do februara ove godine, u izuzetno uspešnim selektivnim kampanjama izlova babuške, izlovljeno je preko 200 tona samo ove vrste ribe.

Uz ovu, sprovedene su različite mere, od uvođenja kanalizacije i priključivanja domaćinstava oko jezera, nadogradnje Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i crpne stanice, do uspostavljanja zaštitnog pojasa oko jezera i sadnje određenih biljnih vrsta. Izgrađena je i biciklistička staza, kule osmatračnice i odmorišta za posetioce, čime je turistički potencijal prelepih subotičkih jezera Palić i Ludaš podignut na viši nivo.

Inicijalnih 6,5 miliona evra (oko 780 miliona dinara) za sprovođenje ovog projekta su bespovratna sredstva od Vlade Nemačke, kojima upravlja KfW – Nemačka razvojna banka, nakon čega su obezbedili još 1,3 miliona evra (približno 153 miliona dinara).

Milion evra (oko 120 miliona dinara) obezbedila je lokalna vlast (Grad Subotica) za otkup zemljišta i isplatu kompenzacije i kao i doprinose u naturi.

Sva ova ulaganja već sad pokazuju pozitivne efekte na kvalitet vode i biodiverzitet biljne i životinjske populacije ovog područja.

Da bismo videli pun efekat sprovedenih mera, potrebno je da i nakon formalnog završetka svih projektnih aktivnosti, što je krajem ove godine, nastavimo svi zajedno da čuvamo i negujemo dalje ono što je projektom postignuto.

Zbog dugog perioda koji je potreban za promenu vodnog tela kao što je jezero, kao i godina koje su potrebne da bi se biljke potpuno razvile, pozitivni efekti svih gore navedenih mera na kvalitet vode jezera Palić biće u potpunosti vidljivi i merljivi tek nakon nekoliko godina.

Do tad, nadamo se da ćemo svaki naredni Dan planete Zemlje obeležavati sa još pozitivnijim vestima sa subotičkih jezera.